Ма колико било лепо
1
Ма колико било лепо
Летње доба, Сунчев сјај,
Ипак дође јесен жута,
И лепоти летњој крај!
2
Лишће жути, цвеће свене
И умукне птичји глас;
Све се мења, зима стиже,
Тако старост чека нас!
3
Кратко трају лепи дани,
Срце мора то да зна,
И на крају сваког пута
Има једна кућа сна...
4
Зато сад у право време,
Сад у доба лета свог,
Сећај се на Творца свога,
Нек ти нада буде Бог!
